Kuća na četiri vode. Kvadrat u osnovi, podeljen na dva dela. Ognjište, spavaća i slavska soba. I trem. To su osnovni elementi tradicionalne srpske kuće. A svako podneblje ima svoj „stil“ – moravski, šumadijski, kosovski, sremski, gradski, planinski... Zlatiborska kuća je za mnoge najlepša na svetu, ali je na ovoj planini retkost. Zapravo, danas u Srbiji više od 90 odsto objekata nema nikakve veze sa našom graditeljskom tradicijom. Izgubili smo se posle Drugog svetskog rata.
Ovaj restoran, u završnoj fazi gradnje, nalazi se u ataru sela Dići uz Ibarsku magistralu. Građen je od nekoliko starih vajata i magaza
Ministar Ilić je rekao Tanjugu da je ovih dana zaživela ideja o projektovanju srpske nacionalne kuće i da se u taj posao uključuje i Srpska akademija nauka i umetnosti i mnogi zainteresovani za taj projekat.
Izgradnja srpskih nacionalnih kuća za oko 300 evra po kvadratnom metru, može se lako ostvariti ukoliko se primeni tipska gradnja i ako lokalne samouprave podrže taj projekat, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Izgradnja srpskih nacionalnih kuća za oko 300 evra po kvadratnom metru, može se lako ostvariti ukoliko se primeni tipska gradnja i ako lokalne samouprave podrže taj projekat, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministar je kazao da bi gradovi i opštine to trebalo da podrže tako što će davati povoljnije lokacije i infrastrukturu ističući da bi čitave ulice, pa i naselja, mogli da budu izgrađeni pravim srpskim kućama, na kojima su nam nekada zavideli u svetu.
"To Srbija odavno traži i radim na tome. Napravio sam tim ljudi koji se time bave", rekao je Ilić navodeći da bi opet mogli da plasiramo svetu ono što je nekada bilo cenjeno u Evropi, "umesto što pravimo neke bezvezne kuće koje nisu naše".
Reč je o kvalitetno izgrađenim starim srpskim kućama, koje su prilagođene našem podneblju i potrebama.
Arhitektonski bućkuriš
"Sada imamo jedan arhitektonski bućkuriš. Ako se gradovi jave uradićemo pilot projekte, na primer za gradnju 100 srpskih kuća sa pratećim objektima", istakao je Ilić.
On je napomenuo da su najlepše kuće u Srbiji sagrađene u doba Obrenovića, kao na primer konaci po našim manastirima.
na Drini, kod Ljubovije
Pogled, koji sa svog imanja ima vlasnik ovog objekta eteričnog imena “Karađorđe”, je skoro nestvaran prema Drini i preko Drine
na Drini, kod Ljubovije
Pogled, koji sa svog imanja ima vlasnik ovog objekta eteričnog imena “Karađorđe”, je skoro nestvaran prema Drini i preko Drine
Srpska razvojna banka
"Mora da postoji Srpska razvojna banka koja bi kreditirala jeftinim kreditima i malim kamatama takve poslove u građevinarstvu i u putnoj privredi. Sa komercijalnim kreditima ne može da se preživi", istakao je Ililć i dodao da građevinarstvo ne može da 'trpi' kamatu veću od pet ili šest odsto.
Rodelj kod Leposavića
Ova kuća, od oko 400 kvadratnih metara, nalazi se u selu Rodelj na trasi starog Banovskog puta na padini Kopaonika. Smatra se jednom od najlepših kuća od Kosovske Mitrovice do Kraljeva. Kad je došao kod arhitekte, vlasnik je znao tačno šta hoće, jer je pre toga dve godine obilazio po Srbiji kuće podignute u tradicionalnom stilu.
Idvor. Rodna kuća Mihaila Pupina.
Ideju ministra Ilića pozdravlja akademik arhitekta Brana Mitrović. On smatra da bi Ministarstvo u pomoć trebalo da pozove i Udruženje arhitekata.
- Udruženje je pre 15 godina napravilo konkurs za transponovane tradicionalne kuće – kaže Mitrović. - Ministarstvu je potrebna komunikacija sa Udruženjem arhitekata. Mislim da je to deo lepog ponašanja, koje nije uobičajeno u našoj sredini, da se kontinuitet nadgrađuje. Previše je akcija bilo, dobro zamišljenih, koje su se završavale na nivou mandata aktuelnog ministra ili stranke na vlasti. Ministarstvo mora da vodi računa da profesionalci budu uključeni u taj projekat, ali ne u smislu da od toga naprave svoj biznis, već da svako u svom domenu doprinese unapređenju sredine.
Gradske kuće
- Od Dinare do Carigrada jedna je kuća – ističe inženjer Slavoljub Zakić, član Udruženja „Srpske kuće“. - Zbog podneblja samo im se menjaju uglovi, neki elementi i materijali. Inicijativa Velje Ilića je prijatno iznenađenje. Kako je pričao profesor Petrović, mi nemamo naselja već stovarišta kuća. Usta su nam puna Evrope, a upravo svaka zemlja na zapadu čuva svoju graditeljsku tradiciju. Nije nama Evropa rekla da zidamo alpske kuće u Srbiji, nije „splitskom vezu“ mesto u Šumadiji, niti je Srbija Egipat ili Libija pa da ima ravne krovove.
Izvor:
Нема коментара:
Постави коментар