Goitrogen hrana

Imate problem sa štitnom žlezdom? Bilo da je u pitanju hypothyreodizam ili hyperthyreodizam, Hashimoto ili Graves, dobro je da obratite pažnju na neke namirnice.

Namirnice goitrogen sadrže element isothiocyanates, poznat po tome što usporava rad štitne žlezde. Može uticati na stvaranje strume (goiter). Ove namirnice utiču na iskoristljivost joda od strane organizma i time na hormon štitne T4 i njegovu konverziju u T3. Ono što je dobro je da se isothiocyanates uništava kuvanjem, te ove namirnice ne treba jesti u sirovom stanju. Ovo ne znači da treba da se odreknete ovog voća i povrća, već da vodite računa da ne kombinujete dve namirnice za isti obrok i da ih ne uzimate više od 2 - 3 puta nedeljno. Posavetujte se sa svojim lekarom. One su svakako bitne zbog svog mineralno - vitaminskog kompleksa.

Oni koji imaju hipotirodizam treba da obrate pažnju na sledeće goitrogen namirnice:

• soja, kao i proizvodi od soje
• kikiriki
• proso
• jagode
• kruške
• breskve
• spanać
• slatki krompir
• brokula
• kupus
• karfiol
• kelj
• keleraba
• rotkvice
• repa
• ren
• radić(ima najveći sadržaj isothiocyanates)

Tekst je informativan i nije zamena za stručno mišljenje medicinskog osoblja.

Celerova so

Celer je dvogodišnja zeljasta biljka. Raste kao divlja, samonikla i uzgaja se u povrtnjacima. U Evropi se gaji tek od 18 veka. Divlji celer je pronadjen upleten u vence u egipatskim grobnicama. Poznat je i u antičko doba. Pominje se i u Homerovoj Ilijadi. U mitologiji su mu pridavana razna značenja od simbola lepote i veselja u antičko doba, do simbola žalosti i smrti u doba Rima. Kasnije postaje simbol trijumfa. Sadrži androsteron - hormon za koji se smatra da privlači žene. Listovi i koren bogati su mineralima, vitaminima, eteričnim uljima koja mu daju karakterističan miris i ukus. 
Lekovita svojstva se ogledaju u lečenju astme, katara pluća, gihta, reume, bubrega, mokraćnih puteva, visokog pritiska, otklanja smetnje u varenju, problema sa nervima, kašlja. Poboljšava krvnu sliku i cirkulaciju. Dobar za popravljanje imuniteta.
Može se naći tokom cele godine.
Domaća supa se uz šargarepu i zelen, gotovo ne može zamisliti bez celera. Sve više se koristi i svež, narendan kao dodatak salatama. 
Zbog male energetske vrednosti, pogodan je za dijetalnu ishranu.
U kombinaciji sa medom, narendan, svakodnevno 2 - 3 kašičice, podiže otpornost čitavog organizma. 
Prirodni začin. 

Celerova so. Zdrava, brzo se pravi, odličan je diuretik.
 Uzeti zdrav koren celera, dobro oprati, narendati ili na krupno samleti u blenderu, zatim pomešati sa morskom solju u zapremini 1:3  i ostaviti preko noći u poklopljenoj posudi. Staviti u pleh i sušiti na temperaturi od 80 stepeni. Dok ne očvrsne. Ostaviti da se ohladi, staviti u blender i što sitnije samleti, do praha. Mirisno lišće sa stabljike celera, nećete baciti, već ga skinite sa stabljike, operite, stresite vodu i lagano ga istapkajte, najbolje papirnim ubrusom i stavite na neki pleh ili tacnu, stavite na mesto gde vam neće smetati u kuhinji i zaboravite na njega par dana. Ono će se osušiti na vazduhu, pa ga sitno sameljite ili ga možete samo izmrviti prstima. Možete pomešati koren, so i lišče ili ih držati odvojeno. Čuvati u zatvorenoj staklenoj tegli. 
Upotreba: u svim jelima kao zamena za so.

Vitez za jake kosti - vitamin D

Sunce je izvor života. 
Znaju to i mala deca. Ali, da li nam padne na pamet i to koliko je značajno za zdravlje našeg  koštanog sistema?
Naše telo za zdrave kosti osim kalcijuma traži i vitamin D. Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani.
Ima ga u sledećim namirnicama:

• Mlečni proizvodi:

-sir
-kremovi
-buter
-mleko koje se naknadno obogaćuje njime

• Masna riba:

-tunjevina, losos, skuša

• Ostrige
• Naknadno obogaćene žitarice (musli), margarini, soja mleko

Vit. D se kao suplement i dodatak ishrani nalazi u dve forme:

-D2 (ergocalciferol)
-D3 (cholecalciferol)
Sa dodatnim unošenjem treba biti oprezan,  jer može izazvati preteranu apsorbciju kalcijuma, što vodi do suviše kalcijuma u krvi, a ovo dalje do:

• Skladištenje kalcijuma u mekim tkivima kao što su srce i pluća
• Konfuzije i dezorijentisanost
• Oštećenja bubrega
• Kamen u bubregu
• Vrtoglavicu, povraćanje, zatvor, gubljenje apetita, slabost i gubljenje težine

10-15 minuta dnevno tri puta nedeljno na suncu je dovoljno za proizvodnju vit. D i zadovoljenje potreba organizma. Potrebno je osunčati kožu lica, ramena, ledja, nogu. Izloženost kože kroz prozor, zaštitu, oblake, nije dovoljna.


Preporuka unosa (RDA):

• Novorodjenčad:

- od 0 - 6 meseci 400IU, tj. 10mcg/dnevno

- od 7 - 12 meseci 400IU

• Deca

- od 1 - 3 godine 600IUtj. 15 mcg/dnevno

- od 4 - 8 godina 600IU

• Starija deca i odrasli:

- od 9 - 70 god. 600IU

- preko 70 god. 800IU, tj. 20mcg/dnevno
- trudnice i dojilje 600IU

Ljudima preko 50 - te godine je potrebno više ovog vitamina nego mladjima. Posavetujte se sa lekarom.
Do toksičnosti vit. D dolazi ako se unosi previše putem suplemenata.
Gornje dozvoljene granice su:

• 1000 - 1500IU za novorodjenčad
• 2500 - 3000IU za decu od 1 - 8 godina
• 4000IU za decu preko 9 godina i odrasle

1mcg D3 jednak je 40IU vit. D

Izvor:
MedlinePlus
A service of the U.S.  National Library of Medicine
NIH National Institutes of Health


Informacije iz članka nisu zamena za dijagnozu i tretmane stručnog medicinskog osoblja.

Osteoporoza

Osteoporoza je bolest gde dolazi do tanjenja i slabljenja kostiju, sve do tačke kad postaju osetljive i sklone prelomima. Mada nije vezana za godine života,češće se javlja u starijim godinama. Kosti su živo tkivo i tokom našeg života, naše telo ih obnavlja. Sa godinama taj proces slabi, više se oštećuju, nego izgradjuju. 
Unutrašnjost kosti podseća na saće, ali u slučaju osteoporoze, prostori izmedju postaju veći, što se odražava na gubljenje koštane gustine i jačine. Ona postaje "porozna". Negde oko 30 god. koštana masa prestaje sa rastom  i cilj je sačuvati zdravlje kostiju što duže. Kod većine žena u prvim godinama menopauze se pojačava gubljenje koštane mase, a zatim se taj proces i dalje odvija, ali sporije. Kod muškaraca je sam proces sporiji, ali u godinama 65-70 tim, gubljenje koštane mase je u istom stepenu. Zove se i tihom bolešću jer nema simptome.
Dobra je vest da se može mnogo učiniti prevencijom, a i postoje odgovarajući tretmani. Zdravi životni izbori, kao što su odgovarajuća ishrana, vežbanje i upotreba propisanih lekova su ono što čuva naše kosti od gubljenja koštane mase i preloma. Piše u članku "Osteoporosis" NIHSeniorHealth

Kalcijum je osnovni gradivni element naših kostiju i to u sadejstvu sa vit. D. Ako dnevne potrebe za kalcijumom nisu zadovoljene, organizam ga nalazi, izvlači i time slabi kosti. Glavnim izvorom kalcijuma, uglavnom se i dalje smatraju mlečni proizvodi. Pri tom se često zaboravlja na masti koje oni sadrže i koje podižu nivo holesterola  u krvi. Suplemente kalcijuma treba uzimati oprezno i to ne više od 200-400mg u tabletama, ostatak unositi ishranom. Lekovima bifosfonatima se zaustavlja gubitak koštane mase. Postoje i lekovi nove generacije koji stimulišu formiranje kostiju i daju se u najtežim slučajevima

U periodu menopauze, zbog hormonskih disbalansa i promena u organizmu, poželjno je uraditi analize paratiroidnog hormona, hormona štitne žlezde, koncentraciju vit. D. U postmenopauzi se javlja veliki deficit ovog vitamina. Dok 15 minuta boravka na suncu daje dnevnu dozu vit. D.

Provera stanja kostiju se odradjuje kroz denzitometriju kičme i kuka, rendgen, anamnezu, laboratorijske analize i to kalcijumski status u krvi i urinu
Nastanku osteoporoze pogoduje pad ženskog hormona estrogena u periodu menopauze. Po statistici, svaka treća žena i sedmi muškarac posle 50 god. obole od ove bolesti. Ipak 80 % bolesti odredjeno je nasledjem, kaže u intervjuu za "Novosti",  primarijus dr. Milena Djurić, specijalista interne medicine i član konzilijuma za osteoporozu na Odeljenju internističko-pedijatrijske i opšte delatnosti u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".
Faktori pogodni za nastanak osteoporoze:
-Nedovoljno formirana koštana masa tokom rasta i razvoja, što se odvija do 20 god.
-Lekovi, pre svega kortikosteroidi, koji se najviše koriste kod astme i reumatidnog artritisa. Kao i antiepileptici.
To je bolest bez simptoma i najčešće se ustanovi posle preloma. Najčešći prelomi su prelomi kuka, pršljenja i podlaktice. Prateća pojava je smanjivanje telesne visine i do 3 cm godišnje, kao i deformitet kičme u vidu povijenosti napred, tkzv. kifoza.

Preventiva, kao i uvek je najbolji lek. Fizička aktivnost-trčanje, dizanje tereta, skakanje, ako volite da igrate, priključite se nekoj grupi ili igrajte u svojoj kući i hodanje, ostavljanje cigareta, alkohola. Ishrana je i u ovom slučaju glavni krivac za naše zdravlje. Potreban je unos kalcijuma 1000-1200mg dnevno i vit. D 800-1000 IJ.

Kad je u pitanju ishrana, mlečna hrana nije dovoljna za unos kalcijuma, osim toga sa godinama dolazi i do netolerancije na laktozu, a mora se voditi računa i  o masnoći u mlečnim proizvodima, te je neophodna biljna hrana i riba. Unošenje kalcijuma preko dnevnih potreba, takodje nije dobro jer može dovesti do njegovog taloženja u krvnim sudovima, što pogoduje aterosklerozi.  Previše biljnih vlakana otežava apsorbciju kalcijuma iz creva, s druge strane previše proteina, može da dovede do gubitka kalcijuma putem bubrega, kao i kod preteranog unosa soli i kafe. Ishrana treba da bude uravnotežena. Više kalcijuma od mleka sadrže: suva smokva, rogač, kelj, badem. Više informacija u   Kalcijum iz mleka ili...?

Vit. D je esencijalan za ugradnju kalcijuma u kosti. On je u masti rastvorljiv i nalazi se u masnim tkivima. Zove se i vitaminom sunca. Glavni izvor vit. D je naša koža, koja ga pod dejstvom UV sunčevih zraka sintetiše. Malo ga ima u hrani, pre svega u mlečnim proizvodima i masnoj ribi: losos, skuša, tuna.
Ovaj vitamin je važan za ugradnju kalcijuma u kosti, kao i za skeletne mišiće.On je naš čuvar od preloma.