Kometa ISON

http://www.astronomy.com/videos/daves-universe/2013/09/comet-ison-the-real-story

Prolazi li? Da. Koliko blještava? Možda najsvetlija kometa ikad. Neki sugerišu da će krajem godine biti svetla kao pun Mesec. Od kada su je dva astronoma otkrila pre godinu dana, predvidjanja o njenom kretanju i kalkulacije o orbiti su se menjala više puta. Ovog leta je skliznula suviše blizu Suncu da bi bila posmatrana. Onda kada se pojavila u avgustu, njena osvetljenost je bila slabija od očekivane. Pojavili su se komentari o tome da je kometa promašaj, da je ISON propao i to još u periodu kad je bila na dva ipo puta većoj udaljenosti od Sunca nego Zemlja. Neki su izjavili da će se kometa raspasti. Obično, male komete pri prolasku blizu sunca se raspadnu, ali ISON neće tako blizu proći. Osim toga, ne mogu da znaju njenu nuklearnu gustinu. Spekulišu.
Pristalice teorija katastrofe su na stanovištu da će njen prolazak za Zemlju biti kataklizmičan.
Memorandum NASE od 19 avgusta, ukazuje na to da se kometa tek "uključila" i led je krenuo da sublimira. Izneli su da je ohrabrujuće da će "oživeti" do 13 magnitude, da je sad suviše rano govoriti o krajnjoj osvetljenosti. Slika Austrijanca Michaela Jagera otkriva  2-rep dug  Ovim su rasterali lažne glasine o njenom nestanku. Primetili su da dok neki astronomi izveštavaju da je kometa podbacila, drugi veruju da je na pravom putu. Suviše je rano za takve ocene.
Kometa ISON će dostići vrhunac u perihelionu 28 novembra, oko magnitude -4,5, biće otprilike Venerinog sjaja.

Golim okom će biti vidljiva od sredine novembra do kraja godine. Što i nije loša predstava.

Mozak traži našu pomoć

Izvor: science.HowstuffWorks.com
Biti pametan. Šta to znači? Neki to vezuju za uspeh u školovanju, izuzetne rezultate na testovima,drugi misle na zdrav razum, rešavanje problema, što je vezano za inteligenciju. Ali dok ne postoji slaganje u pogledu standarda za utvrdjivanje inteligencije, postoji u pogledu toga da je mozak krivac za sve. Ima veliki kapacitet za adaptaciju, obnavljanje i rast. Neuronska mreža se širi i jača kroz učenje. Mozak postaje vitalniji. 

Evo, nekoliko načina za podizanje kapaciteta mozga:

1. Meditacija. Ona uključuje tišinu, vežbe disanja i dostizanje mentalnog mira. Nezavisno od toga da li verujete da je to uvod u postizanje stanja svesnosti, ne može se negirati dobrobit po pitanju relaksacije i disanja. Istraživači veruju da su bolja memorija, pažnja, koncentracija, posledice meditacije. Magnetna rezonanca pokazuje promene na mozgu. Jedna studija je ukazala da svakodnevna meditacija utiče na veličinu delova cerebralnog korteksa. Zato, nije iznenadjujuće da neke vodeće svetske kompanije nude zaposlenima kurseve meditacije.
2. Vežbanje. Kao i drugi delovi tela i mozak traži vežbu da bi ostao vitalan. Dovoljne su ukrštene reči, šah,  sudoku i druge igre vezane za reči i brojeve ili teže vežbe, tipa, rešavanja matematičkih problema. Čak je i čitanje ovog članka vežba. To se postiže i promenom dnevne rutine: pranje zuba drugom rukom, promena puta do kuće...
3. Myccobacterium vaccae. 2010. istraživači sa The Sage Colleges su otkrili da ta bakteija koja je u blatu utiče na mozak miševa, tako što su se bolje snalazili u lavirintu i bili su manje plašljivi. Ona utiče na viši nivo serotonina u prednjem delu mozga zaduženog za razmišljanje višeg reda. Izgleda da utiče na rast neurona. Nju verovatno unosimo radom u bašti ili običnom šetnjom kroz šumu.
4. San. Tokom spavanja mozak slaže kockice iz prethodnog dana u odgovarajuće foldere, stvara dugoročno pamćenje. Nesanica razbuktava druga pitanja vezana za mozak. Dobar san poboljšava moždane funkcije i sposobnost koncentracije. Odraslima se preporučuje  šest do osam sati neprekidnog spavanja. 
5. Fizičko vežbanje. Utiče na zdravlje u celini, kako tela, tako i mozga. Popravljanjem cirkulacije, popravljaju se i nivoi kiseonika i glukoze u mozgu. Uvodjenje novih vežbi je i mentalna stimulacija. 
6. Hrana . Pravilna, raznovrsna ishrana je ključ i fizičkog i mentalnog zdravlja. Zeleno povrće, riblje ulje, proteini, jaja, orasi, zeleni čaj su hrana za mozak.

Kako ćemo pomoći našem mozgu u svakodnevnim mozgalicama u postu Hrana za srećan mozak.

Sokovi od svežeg povrća

Autoriteti iz oblasti nutricionizma i zdravlja,  ističu da u toku dana treba uzimati 6 - 8 obroka povrća i voća. Priznaćete, retko ko od nas ovo ispoštuje. Zato su sokovi od svežeg voća i povrća ili tkzv. smudiji, dobro, brzo i jednako zdravo rešenje. Oni su puni vlakana, vitamina, minerala i enzima.
Inače, kad termički obradjujete povrće, neka to bude na niskim temperaturama, što kraće, da bi što više sačuvalo svoja hranljiva svojstva.
Tkzv. zeleni sokovi imaju značajnu ulogu u optimalnoj ishrani.
U kućnim uslovima za par minuta možete napraviti svoju kombinaciju soka ili ga pripremiti po nekom receptu. Potreban vam je samo blender. Nikako sokovnik koji odvaja pulpu, jer u njoj su pre svega vlakna, neophodna za dobar rad naših creva. A ako ona dobro rade, onda smo i mi boljeg imuniteta.

•  Sokovi nam pomažu da apsorbujemo hranljive sastojke Većina nas ima problem sa varenjem, što je posledica dugogodišnje neodgovarajuće ishrane. To ima za posledicu narušenu sposobnost našeg organizma da apsorbuje hranljive sastojke iz povrća. Sok nam u ovome pomaže, kao neka vrsta prethodno preradjene hrane.
• Sokovi olakšavaju unos veće količine voća i povrća Lakše i brže je popiti sok nego jesti nekoliko obroka voća i povrća na dan
• Sokovi daju širi spektar unosa povrća Mnogi jedu istu salatu svakodnevno. Ovo je protivno raznolikosti ishrane, a može i izazvati alergiju na odredjenu hranu. Putem soka moguće je praviti kombinacije u koje ćete staviti i neko povrće čiji niste ljubitelj.

Sok je dobro piti ujutru, jer će dati organizmu potrebnu energiju. Ne valja da stoji duže od pola sata, jer gubi na nutritivnim svojstvima.

Izvor: mercola.com

Sok od šargarepe je čistač organizma od toksina:

1. Uzeti 4 šargarepe, oprati, istrljati četkom, iseći na manje delove, staviti u blender, dodati pola soka od limuna, izmiksati. Po potrebi dodati vodu.
2. 4 šargarepe, 1 - 2 jabuke, celer. Izmiksati i dodati vodu radi smanjenja gustine.
3. 4 šargarepe, malo djumbira, stabljika celera, 4 stabljike peršuna, 2 lista zelene salate, 10 listova spanaća.

Sok sa cveklom je prava riznica vitamina i minerala za jačanje imuniteta i popravljanje krvne slike:

1 - 2 jabuke, 1 cvekla, 2 šargarepe, 1 kašika meda, pola iscedjenog limuna. Vode po potrebi.

Sok od paradajza, zbog sastojka likopena je značajan u prevenciji bolesti krvnih sudova i ateroskleroze:

3 paradajza oprati toplom vodom i oguliti kožicu, iseći, staviti u blender, dodati peršunov list po želji. Ako volite ljuto, dodajte malo ljute paprike ili djumbira.
Sok od spanaća, za zdrave mišiće i kosti i puno energije:
Kombinovati spanać i brokoli, pšeničnu travu, dodati vodu ili mleko - kravlje, bademovo, sojino
Svako može da pravi svoju kombinaciju. Pri tome, gledajte da koristite što više zelenog povrća koje inače slabo jedete. 

Kupujte organsko gajene proizvode, najbolje je da imate svog lokalnog proizvodjača. Tako ćete najbolje znati šta jedete.

Zdrave i zanimljive recepte naći ćete na:
Blender recepti

Fruktoza - zdravlje ili ne?

Istraživanja iz poslednjih godina rezultiraju činjenicama koje ukazuju na to da fruktoza može da naudi zdravlju više od drugih šećera, pogotovo ona iz voća, tehnološki obradjena i genetski modifikovana, kao i fruktozni kukuruzni sirup - HFCS,  koji se koristi u preradjenoj hrani.

Voće treba jesti, ali je pitanje u kojoj količini? Fruktoza u preradjenoj hrani utiče na zdravlje, pa tako na nastajanje nekih hroničnih bolesti kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2, gojaznost. Na ovo moraju da obrate pažnju i oni koji imaju visok pritisak, bolesti srca, tumor. 
Suprotno ovome, skorašnja istraživanja ukazuju da neko voće može da štiti od dijabetesa tipa 2.
Prema tri studije na uzorku od oko 190 000 ljudi, u periodu od 1984. do 2008.objavljene u British Medical Journal - u, voće i to posebno: borovnice, groždje, šljive i jabuke mogu redukovati rizik od dijabetesa tipa 2. Dok sokovi povećavaju rizik. 
Ustanovljeno je  da oni koji su jeli dva puta nedeljno borovnice, jabuke, šljive, groždje su i do 23% imali manje šanse da razviju dijabetes tipa 2 u odnosu na one koji su ovo voće jeli jednom mesečno ili manje.
Iznenadjujući rezultati su za jabuke i groždje koji su puni fruktoze. Ipak objašnjenje je u fitonutrijentima koji kompenzuju potencijalnu toksičnost fruktoze. Posebno, jedan antioksidant kvercentin. 

Oni koji piju voćni sok  (industrijski proizveden), svaki dan imaju za 21% veći rizik za dobijanje dijabetesa tipa 2. Kroz sok se dobija mnogo više fruktoze, dok samo voće ima i vlakna, antioksidante i druge vredne fitonutrijente. Vlakna usporavaju brzinu kojom se šećer apsorbuje u krvotok. Ovo se odnosi i na kupovne voćne smudije, sada popularne, koji osim fruktoze imaju i dodat šećer. Coca - cola ima Innocent smoothies, dok Pepsi ima tkzv. Tropicanu. U reklami oni ističu da smudi od 250 ml zamenjuje dve porcije voća. 
Profesor na department at nutrition at the University of North Carolina, kaže da treba piti sok od povrća, a ne voća. Kao i da se pijući smudije osećamo sitim, ali nema efekata kao kad se jede voće. Ali, zato smo uneli šećera kao da smo pili veću količinu kole.
Dr. Brian Clement sa Hippocrates Institutes, gde predaje sirovi veganizam, savetuje da se izbegava voće. Razlog je što su današnje vrste hibridne i do 50 puta su sladje od predjašnjih. Proizvodjači to objašnjavaju potrebom zbog trke sa slatkišima.
Preporuke:

• Ako ste na insulin - leptin otporni ( gojazni, sa visokim pritiskom, dijabetesom, visokim holesterolom), savetuje se ograničen unos voća. Generalno je pravilo da se unos ograniči na 15 grama fruktoze dnevno.
• Ako nemate prethodnu simptomatiku, svakako možete jesti više voća.
• Voće podiže nivo šećera u krvi, pa i kad ste zdravi treba ga pre svega jesti posle vežbanja ili bilo kakve fizičke aktivnosti kad će telo upotrebiti šećer kao gorivo.
• Ako ste sportista, možete jesti više voća, jer vaše telo će glukozu iskoristiti u toku vežbanja, a neće je skladištiti kroz masnoće. 
• Ako i dalje niste sigurni koliko strogi da budete prema sebi po pitanju voća, uradite analizu mokraćne kiseline.

Dr. Richard Johnson u svojoj knjizi " The Sugar Fix" je izneo rezultate svog istraživanja o opasnostima fruktoze po zdravlje i kako prouzrokuje visok pritisak, dijabetes i gojaznost. On ističe da nivo mokraćne kiseline može biti marker za fruktoznu toksičnost. Svakako, to ukazuje na važnost izbora u selekciji hrane. Siguran opseg za mokraćnu kiselinu je od 3 - 5 mg/dl. Ukoliko ste iznad ovog opsega treba da povedete računa o količini fruktoze, tj. potpuno je eliminisati do postizanja idealnih rezultata. 

Kako bilo, većina treba da ograniči unos fruktoze na 25 grama dnevno, osim sportista.

Na adresi, dole, naći ćete tabelu koja je iz knjige "The Sugar Fix" i pokazuje nivo fruktoze u voću.

http://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2013/09/16/fruit-consumption-diabetes.aspx   

Što se voćnih sokova tiče, studije ukazuju da oni imaju fruktozu u velikim dozama i da izazivaju gojaznost. Deci nikako ne treba davati sok umesto vode. 

Industrijski proizvedeni sokovi sadrže visok nivo fruktoze kukuruznog sirupa, kao i veštačku aromu. 

Ukoliko izaberete voće sa nižim nivoom fruktoze, kao što je: borovnica, šljive, limun, limeta, avokado, breskva, možete ih unositi u većim količinama. Oni koji su zdravi ne moraju se toliko opterećivati unosom fruktoze.

Multivitamini i minerali - pitanje je sad?

Uzimati ili ne multi preparate  i u kojoj dozi? Pitanje je koje se često postavlja.

Stav dr. Mercole je da ako se uzimaju multivitamini u dozi jedne tablete, to je gubljenje vremena. Zato jer je pod velikim znakom pitanja da je ta jedna tableta sa dovoljnom koncentracijom vitamina i minerala zarad dopune dnevne ishrane. Kad su u pitanju minerali, mnogi proizvodjači se ni ne trude da tu uključe esencijalne minerale kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum u dozi koja bi bila potrebna. Multivitamine bi trebalo uzimati ujutru na prazan stomak, uz ručak ili ranu večeru, jer se tako optimalno apsorbuju. Bolja forma je tableta od kapsule

Nisu svi multivitamini isti.

• Ako kupujete multivitamine u prodavnicama, možda ste uskraćeni zbog upotrebe jeftinih sintetičkih sastojaka. Mogu biti uzrok i degenerativnih bolesti, ako se uzimaju neumereno. Izolovani vitamini su delimični, kombinovani sa drugim hemikalijama i jeftina verzija onih iz  hrane.   

Problemi sa sintetičkim vitaminima su:

1. U hrani vitamini, minerali, antioksidanti, enzimi se dobijaju u jednom paketu. Oni su u sinergiji, dajući telu hranljive sastojke za optimalno zdravlje.
2. Kada su u pitanju sintetički preparati, telo apsorbuje samo mali procenat vitamina i minerala, za razliku od apsorbcije istih putem hrane.
3. Sintetički vitamini ne daju balans istih, već ogromne količine jednih, uglavnom jeftinijih hranljivih materija i nedovoljne količine drugih.
4. Mogu se javiti tkzv. sporedni efekti zbog aditiva i drugih neprirodnih sastojaka u sintetičkim suplementima.

Brza hrana je štetna po zdravlje, a sintetički suplementi vas čine kolateralnom štetom.

• Da biste bili zdravi i osećali se sjajno, treba optimizovati imuni sistem. Svi žele da se sve vreme osećaju dobro. Zato, treba startovati odmah, jer nema boljeg vremena od sadašnjeg trenutka...Čak i ako u ishrani koristite sirovu hranu, vit. D, vežbate, može se javiti potreba za multivitaminima. Naročito kad je imuni sistem ugrožen. Bilo da je u pitanju nepotpuna ishrana, stres, bolest,...

Kriterijumi o kojima treba da vodite računa kada kupujete multije:

1. Bez aditiva i sintetičkih elemenata.
2. Proizvedeni od strane renomirane kompanije.
3. Poštovanje RDA (dnevna preporučena dozvoljenost) i RDI (preporučena dnevna doza)vodiča
4. Bonus esencijalnih minerala. Mnogi suplementi nemaju važne minerale tipa magnezijuma, kalijuma..

Za dobro zdravlje bitna je pre svega raznovrsna ishrana, ovi suplementi treba samo da je dopune, ne i zamene.

• 50% hranljivih sastojaka hrane do dolaska na sto može  biti eliminisano

To je pre svega posledica upotreba veštačkog djubriva i pesticida u proizvodnji hrane. Dalje, priličan deo hranljivih sastojaka gubi se kuvanjem. Zato su suplementi od značaja.

Na tržištu ima na hiljade suplemenata.

Esencijalni minerali koje bi trebalo da sadrže su:

1. Kalcijum kao podrška koštanom sistemu.
2. Magnezijum kao podrška mišićnom, nervnom sistemu i plućima
3. Kalijum koji pomaže cirkulaciju i zdravo srce

• Naš organizam je svakodnevno bombardovan slobodnim radikalima

Oni deluju na ćelijskom nivou i mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.

Antioksidativna formula treba da sadrži:

Beta - caroten za podršku vidu i imunom sistemu, vitamin C za rast i popravku tkiva i zdrave desni, vitamin D3 kao podrška srcu, kostima, vaskularnom i imunom sistemu, vitamin E koji pomaže mišićni sistem, selen, lykopene, l - cysteine za imuni sistem, lutein za vid.

Najbolje je da hranljivi sastojci budu dobijeni iz mešavine voća, povrća, lekovitog bilja, zelene hrane.

• Folna kiselina je važan sastojak multivitamina.

Pomaže normalne nivoe homocisteina u krvi. Utiče na ishranjenost mozga i raspoloženje, podržava metabolizam proteina, proizvodnju energije, podstiče normalno stvaranje i funkcionisanje crvenih i belih krvnih zrnaca. Većina ima problem da metaboliše folnu kiselinu zbog nedostatka enzima. Aktivna forma koja odgovara organizmu je - L- 5 - MTHF.

• Pretrpanost hranljivim sastojcima u suplementima može da izazove više štete nego koristi. Potreban je odgovarajući balans. 

Ovi preparati nikako ne mogu da budu zamena za zdravu, uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost. Prilikom donošenja odluke o tome da li vam treba i koji suplement , svakako se posavetujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Tehnika disanja 2 : 1 i krvni pritisak

Zanimljiva objava  u zvaničnom časopisu Indian Journal of Physiology and Pharmacology o uticaju disanja na krvni pritisak i zdravlje uopšte.

Vežbe disanja - pranayama poboljšavaju kardiovaskularne i respiratorne funkcije, snižavajući efekat stresa i popravljajući fizičko i mentalno zdravlje. Sporo pranajama disanje utiče na srčani ritam i krvni pritisak.
Disanje kao yoga vežba se izvodi u odnosu 2 : 1, tako da je izdisaj 2 puta duži od udisaja. Pri tome ovde nema zadržavanja daha. Ova vežba relaksira, eliminiše gasove iz creva i povećava izdržljivost. 

Poslednjih decenija istraživači sve više uvidjaju vezu izmedju disanja i nervnog sistema. 

Departmans of Physiology and Medicine Himalayan Institute of Medicl Scienses HIMS HIHT University, Swami Ram Nagar

Studija je obuhvatila pacijente, novodijagnostifikovane u fazi 1 klasifikacije JNC7 od 20 - 50 god., bez tretmana, bez istorije hroničnih bolesti kao što su bubrežna insuficijencija i nekontrolisani dijabetes. Instruisani su da ne piju čaj, kafu i da ne puše 6 - 8 sati pre merenja baznih parametara. U periodu od 9 - 10 sati, posle 15 - 20 min. odmora, odradjena su merenja: elektromiogram EMG, galvansko reagovanje kože GSR, FTT, srčani ritam HR, disajni ritam RR, sistolni i diastolni krni pritisak. Zatim je objašnjeno disanje 2 : 1 u trajanju od oko 6 min. Izdisaj traje do broja 8, a udisaj do broja 4. Rečeno im je da to rade svakog dana 2 puta po 5 - 7 min., sledeća 3 meseca.
Jednom nedeljno je kontrolisan pritisak. Posle 12 nedelja rezultati su pokazali pad pritiska za sistolni 8%, diastolni 7%.
Ovo disanje ima pozitivan efekat na simpatičke i parasimpatičke komponente nervnog sistema, što se odražava pozitivno na krvni pritisak, srčani ritam, smanjuje napetost mišića i znojenje. 
Tehnika disanja 2 : 1 kod zdravih , kako je pokazala studija na 30 subjekata posle 3 meseca je popravila njihovo mentalno i fizičko zdravlje i smanjila stres.
Zaključak ove studije je da ova tehnika pomaže u snižavanju krvnog pritiska i nivoa   stresa.

U životnom tempu, da nam se ponekad čini da smo na ringišpilu, trebalo bi  da odvojimo tih 5 - 7 min. 2 puta dnevno i tako smanjimo stres i popravimo zdravstveno stanje našeg organizma. Cilj jeste sprečiti, a ne lečiti.

Naučna fantastika postaje stvarnost - Moždani prozor

Mozak je kontrolni centar centralnog nervnog sistema, zaštićen je lobanjom i odgovoran za percepciju, razmišljanje, pažnju, memoriju, emocije i akciju.

 Američki istraživači su izumeli "prozor za mozak". Implant koji omogućava da se vidi mozak kroz lobanju i po potrebi deluje. U pitanju je prozirna verzija materijala koji se koristi za pravljenje veštačkog kuka. Tim sa University of California, Riverside, kaže da materijal propušta laserski zrak i tako omogućava tretiranje neuroloških poremećaja. Ovim implantom može se zameniti mali deo lobanje i tako omogući hitnu intervenciju laserom kod šloga illi kancera, umesto gubljenja vremena kad deo lobanje treba da bude uklonjen i zamenjen prilikom svakog tretmana. Uzeli su  itria- stabilizovani cirkon koji se koristi, inače, kao materijal za keramičke veštačke kukove i za pravljenje zubnih krunica i pretvorili ga u transparentni.
Prof. mašinstva Guillermo Aguilar kaže:" Ovo je slučaj kad ideja koja zvuči kao naučna fantastika postaje naučna činjenica, sa snažnim pozitivnim uticajem na pacijente.Ovo je prvi krucijalni korak koji vodi ka inovativnom novom konceptu koji omogućava kod hronično - periodičnih slučajeva, klinički održiva sredstva za optički pristup mozgu, po zahtevu i  na velikim površinama."
Prof. John Duncan, expert za mozak, University College London, kaže da je pristup mozgu, minimalno invazivnom metodom veliki korak napred i da su istraživanja ohrabrujući korak u tom smeru.


Izvor: BBC News Health
Brain window implant devised

Šta utiče na rad štitne žlezde?

Hormoni štitne žlezde konrolišu svaku ćeliju, mišić i organ našeg tela.
Ako štitna žlezda nije dovoljno aktivna dolazi do hypothyreodisma. Posledice su dobijanje na težini, osećaj umora, teško podnošenje hladnoće, pa do težih koje se vezuju za rast holesterola, aterosklerozu, osteoporozu. Simptomi su: zaboravnost, suva koža, kosa, teškoće u pamćenju, zatvor, jake menstruacije, povećana učestalost pobačaja, povećana osetljivost na lekove, podbulo lice, bolovi u mišićima.
Može biti napadnuta i od sopstvenog imunog sistema tela to je tkzv. Hashimotos thyreoditis. 
Ako je štitna previše aktivna, stvara više hormona nego što je potrebno. To stanje se zove hyperthyreodizam.  Posledica je gubljenje na težini, ubrzani otkucaji srca i osetljivost na toplotu. Simptomi su: ubrzani rad srca, preko 100 otkucaja u minuti, anksioznost, razdražljivost, drhtanje ruku, opadanje kose, nepodnošenje toplote, učestalo pražnjenje creva, glatka koža, promene  u menstrualnom obrascu, veća mogućnost za pobačaj, slabost mišića, ubrzano gubljenje kalcijuma. Nasuprot Hašimotu, postoji Graves bolest,  koja je isto autoimuna, samo što antitela napadajući štitnu, podstiču je da proizvodi višak hormona.

Šta utiče na rad štitne žlezde?

• jod, pa ne treba izbegavati jodiranu so
• vit. B12
• selen, koji pomaže konverziju T4 u T3
• vežbanje u vidu redovne fizičke aktivnosti od pola sata do sata, dovoljna je i šetnja malo bržeg hoda
• hidroterapija (stavljanje hladnog peškira kao obloge na vrat) u cilju sprečavanja pregrejavanja štitne, jer tada pada njena funkcija
• visok nivo hormona stresa - kortizol, izaziva pad T4
• melatonin, kada sunce zadje, raste i izaziva pospanost. Suviše melatonina izaziva pad T4, što je problem zimi, kad je manje sunca 
• goitrogen hrana: soja, brokoli, kupus, kelj...Vidi post http://zdravodonkihote.blogspot.com/2013/06/goitrogen-hrana.html
• kortiizol, hormon stresa, takodje utiče na rad štitne žlezde. Nadjite vremena da se opustite i da radite ono što vam pričinjava zadovoljstvo.
• kokosovo ulje kao prijateljsko spram štitne i odgovarajuća zamena za druga ulja
• po uzimanju leka, najbolje je da pravite pauzu od sat, dva  u odnosu na kafu i napitke sa kofeinom, tipa čajeva i energetskih, koji utiče na apsorbciju leka i time mu smanjuju efekat.
• po uzimanju leka, pravite pauzu od 3 - 4 sata u odnosu na suplemente sa kalcijumom i gvoždjem
• preterana težina i problem sa usporenim metabolizmom i zatvorom su česti, pa je od važnosti uzimanje hrane bogate vlaknima: integralne žitarice, mahunarke, voće, povrće
• manji obroci na 3 - 4 sata, radi održavanja nivoa šećera u krvi, što utiče na gubljenje težine
• važan pomoćnik metabolizmu je voda. Uzimanje dovoljne količine vode utiče i na smanjivanje apetita, kao i na ubrzavanje metabolizma. Uzimanje 10 - 12 čaša vode dnevno će se povoljno odraziti na metabolizam
• uključivanje morskih plodova, ribe i algi u ishranu ili u krajnjoj liniji uzimanje suplementa omega - 3. To će se pozitivno odraziti na čitav organizam u prevenciji neurodegenerativnih bolesti, bolesti srca kao i artritisa.
• doručak je obavezan obrok. Izbegavati sladak doručak. 

Izvor:

Dr. Todd Ferguson, N. D.

Dinamic Healing Center, Moorhead, MN