Kamen u bubregu - vaš verni podstanar

www.kidney.org
www.intertim.net
urolog.rs

Bolest sa kojom se živi.
Istraživanja ukazuju da je broj obolelih od kamena u bubregu u porastu. Najviše obolelih je izmedju 20 i 50 god. života, takodje, češće obolevaju muškarci. Rizik se povećava kod gojaznih, onih sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, cistama bubrega, osteoporozom. Obolevaju i oni koji su bili na operaciji smanjivanja želuca radi mršavljenja. Zabrinjavajuće je što je sve više obolele dece.

Kamen je čvrsta materija sačinjena od supstanci urina. Urin čine "otpaci", pa previše istih i premalo tečnosti utiče na formiranje kristala. Oni privlače druge elemente i zajedno formiraju pesak i kamenčiće. Obično se izbacuju putem urina i zato je važno unošenje dovoljno tečnosti. Hemijske supstance koje formiraju kamen su: kalcijum, oksalati, urati, cistini, ksantini, fosfati. Po formiranju, kamen može da ostane u bubregu i nekoliko godina i da ne pravi smetnje ili da putem urinarnog trakta stigne do uretera.

Simptomi:

• bol u donjem delu ledja
• nedefinisana bol u predelu stomaka koja traje
• iznenadna potreba za mokrenjem
• zastoj u mokrenju, bol prilikom mokrenja
• mučnina, povraćanje
• groznica
• krv u urinu
• urin smrdi i sivo-bele je boje

Kretanje kamena, pogotovo ako je veći, prouzrokuje bol.
Kućni tretman podrazumeva da se uzimaju protiv bolova  nesteroidni antireumatici tipa Diklofen duo(diklofen čepići), spazmolitici kao što su Buscopan, Spazmex, Rowatinex.
Sve više se daju i Alfa blokatori koji imaju za cilj da poboljšaju elastičnost mokraćnih kanala, poboljšaju mlaz.

Unošenje tečnosti, ali ne po gutljaj, već što više u što kraćem vremenskom periodu 2l prolom vode i zadržavanje urina do krajnjih granica da bi mlaz bio što jači i duži.

Cilj je pokušati prilikom izbacivanja sačuvati kamen i odneti ga na ispitivanje. Utvrdjivanje vrste kamena od značaja je za prevenciju, jer ukazuje na to koju hranu treba izbegavati.

Malo kamenje do 5-6 mm se obično izbacuje bez posebnog tretmana, a veće od 9 mm retko samostalno prolazi

Vrste kamena u bubregu:

1. kalcijum oksalatni
2. uratni
3. kalcijum fosfatni
4. struvitni
5. cistinski

Dijagnostifikovanje se vrši:

• rendgenom
• ultrazvukom (moguće je da de kamen ne vidi bilo na rendgenu ili ultrazvuku, što zavisi od vrste istog)
• IVU-radiološka metoda sa ubrizgavanjem kontrastnog sredstva u venu

Osim kućnog tretmana, ima više načina tretiranja kamena u bubregu:

1. Lhitotripsy ESWL, terapija udarnim talasima kojima se mrvi kamen
2. Ureteroskopija, kroz mokraćni otvor i bešiku se uvodi u bubreg sonda, koja ima kameru i odgovarajuće instrumente
3. Perkutana nefrolitotomija PNL, kod velikog i kompleksnog kamena može se primeniti i minimalno invazivna metoda, kojom se kroz kožu dovodi do bubrega mini instrument radi razbijanja kamena
4. Operacija, kad je u pitanju veliki kamen.

Oni koji su imali kamen, imaju 50% šansi da u periodu od 5 do 7 god. dobiju i drugi.

Šta činiti da se smanji rizik od nastanka kamena u bubregu?

• Unositi što više tečnosti, najbolje vode. Boja urina će vam ukazati da li to činite u dovoljnoj meri. Treba da je svetlo žute boje. Većini ljudi je dovoljno 12 čaša vode dnevno.
• šećer i fruktozu svesti na najmanju moguću meru
• smanjiti unos soli koja se nalazi u suhomesnatim proizvodima, supama u kesici, sportskim pićima
• ne bazirati ishranu na proteinima, misli se pre svega na proteine u crvenom mesu, ali i na one u piletini, ribi, jajima, mleku. Dnevno je dovoljno 50 gr. proteina, ali u izbalansiranoj ishrani sa voćem i povrćem
• mlečni proizvodi iako sadrže kalcijum, u stvari su borci protiv stvaranja kamena jer sprečavaju oksalate da se apsorbuju u krv, time u urin. Oksalati su supstance nekih namirnica kao što su spanać, cvekla, kikiriki, čokolada, slatki krompir. Najčešći kamenci su kalcijum oksalati.
• neke biljke, (zvanična medicina nije dokazala) kao rastavić, po narodnoj medicini, smatra se da utiču na smanjivanje kamena. 
• Narodna medicina posebno izdvaja  čaj od peršuna, rastavića i kukuruzne svile.Na jednu šolju prokuvane vode ide supena kašika prethodno pomešanih biljaka, ostaviti da odstoji pola sata. Piti u toku dana 2 - 3 šolje. U praksi se pokazalo da rastvara kamen i nakon nekih deset dana, putem urina se izbacuje pesak.

Tekst je informativan. Obratite se svom lekaru.

Heracleum mantegazzianum Somm.et.lev.

www.neobita.lu
www.researchgate.net
books.google.rs/habitats/
www.botanicgardens.ie
www.cabi.org
www.nyis.info

Drušvenim mrežama širi se senzacionalistički članak o biljci, otrovnom džinovskom "peršunu". Da li je cilj izazivanja panike, priča radi priče ili ...Svakako nećemo baš krenuti u potragu za ovom biljkom. Nije hodajuća pošast, već je čovek, kako to obično biva, umešao svoje prste. Nije ni vanzemaljac. Ima svoje zemaljsko poreklo.

                                                     slika sa nyis.info

Evo o čemu je reč.
U pitanju je biljka, jedna od mnogih koja ulazi u kategoriju invazivnih, a predstavlja i rizik za zdravlje ljudi i životinja.
Džinovska biljka, lako prepoznatljiva, jer kao zrela dostiže i 4 m., strani osvajač u centralnoj Evropi i severnoj Americi, belog cveta.
Poreklo joj je na Kavkazu, pripada porodici peršuna.U Evropi se pojavljuje u 19 veku, pre svega u botaničkim baštama. Gaji se kao ukrasna biljka, a zatim postaje invazivna. Prašak od osušenog semena se koristi kao začin u Iranskoj kuhinji.
Razmnožava se semenom, koje biljka proizvodi u velikom broju od 5000 do 100 000 iz cvetova, posle 2-5 god. kada biljka umire.Tako da je zastupljena u  Nemačkoj , Češkoj, Škotskoj, Irskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, tj. u 16 Evropskih zemalja. Sve ove zemlje imaju programe kontrole, suzbijanja širenja i uništavanja ove biljke.
U Luksemburgu je 1935. bila predstavljena od strane botaničara Kleina, posebno je bila atraktivna prirodnjacima i pčelarima.
Posebno se raširila od 2000.-2010. Od 2008. national water administration, kontroliše širenje ove biljke vadjenjem korena, pre svega duž obala reka.
Istraživanja ukazuju da je osetljiva na herbicide na bazi glyphosata, te se on koristi za njeno suzbijanje.

2002. U Evropskoj Uniji finansiran je zajednički program sa ciljem uspostavljanja strategije po pitanju kontrole ove biljke.

Raste na pašnjacima, duž puteva, obala reka, oboda šuma.
Utiče na biodiverzitet, mada su ograničeni dokazi o njenom delovanju na klijavost autohtonih vrsta.

Sama biljka nije opasna, ali  proizvodi sok (iz semena, napuklog lišća, korena)koji u dodiru sa ljudskom kožom izaziva tkzv. phytophotodermatitis, koji ide od crvenila i vodenih  plikova do hemijskih opekotina, i može trajno da utiče na sposobnost kože da filtrira ultraljubičasto zračenje sunčevog spektra, tj. da ostane osetljiva sunčeve zrake i godinama posle. Ove promene na koži se dešavaju u roku od 1-3 dana, kod izlaganja kože suncu. Posledica je  hiperpigmentacija i  fleke. Najgori rizik tiče se očiju, jer izloženost soku od minut izaziva privremeno gubljenje vida i opasnost za nastanak slepila.

Tako da jedinjenja u semenskim eteričnim uljima mogu biti rizik za oči, kožu i respiratorni sistem. Velike doze su otrovne i mogu izazvati rak i deformacije fetusa.
Ako dodje do kontakta, kožu treba oprati hladnom vodom i sapunom i ne izlagati se suncu, najmanje 48 sati.
Najbolja je ipak preventiva, u ovom slučaju, zaobilaženje ovog "peršuna" u širokom luku.

Kosa - pokrivanje izrastka

Pitanje koje, nas, koje smo ušle u kolo farbanja, opseda. Izrastak, izdajnik, pojavljuje se već na otprilike, dve nedelje od nanošenja boje. Baca nas u očaj. One koje se farbaju u plave nijanse imaju manje muka po ovom pitanju, u smislu da se ne vidi toliko, ukoliko su sede ili im je prirodna boja za dve do tri nijanse u odnosu na farbanu. Drastični prelazi, traže i takve mere. A to je iznova farbanje izrastka, što baš i nije najzdravije rešenje, uzevši u obzir sastav boja za kosu. Čestim farbanjem, nadražujemo teme i stvaramo pogodno tle za alergije. Prirodne boje za kosu i nisu baš sasvim prirodne, ali su ipak, u neku ruku bolje rešenje.

Rešenje koje ja primenjujem, je umešavanje u boju za kosu, maslinovog ulja, a ponekad i Brahmi amla ulja, koje inače koristim kao pakovanje za kosu i moje iritacije vlasišta su prestale.

Jedina prirodna boja je kana, crvena. Kada se meša sa indigo bojom u prahu dobijaju se nijanse smedje. Konačno se indigo pojavio i na našem tržištu.

Postupak farbanja izrastka je vrlo jednostavan. Kupićete istu boju kojom ste se prethodno farbali. Dovoljno vam je pola tube boje i pola bočice hidrogena. Dobro izmešajte, rukavice na ruke i na posao. Kosu nećete prati pre farbanja. Profesionalci savetuju da se  kosa farba prvo nazad, jer je tu slabija cirkulacija i boja se sporije prima. Ovo pravilo moram priznati ne primenjujem. Krećem od sredine glave, praveći razdeljke i premazujući bojom, odvajajući pramen po pramen, idući ka uhu, i bočno, zatim farbam teme, spuštajući se po horizontali pramen po pramen i na kraju, napravim i neka tri razdeljka, nazad po vertikali od temena do vrata i predjem četkicom. Onda prstima izmasiram kompletno premazano vlasište glave (time pokrivam i možda moguće propuštene delove. Ponekad zahvatim i neki kompletan pramen kose i predjem bojom. Ostavim 20 do 30min. Ne duže, jer će vam se razlikovati boja u odnosu na krajeve, osim ukoliko vam to i nije cilj.Tako sam ja uradila i dobila trenutni trend u bojenju, tj. neku vrsta ombrea.

Tehnika farbanja je  super prikazana na ovom youtube video klipu(primenićete, samo prvi deo farbanja, pre uzimanja pramenova kose za kompletno farbanje)

Sa druge strane, proizvodjači su se dosetili, pa izbacili na tržište, za nas farbane zavisnike, proizvode koji se  mogu stavljati na kosu izmedju dva farbanja, a u cilju pokrivanja izrastka. To su maskare za kosu, američkog proizvodjača, u više nijansi, kao i stikovi.Sam postupak je brži od farbanja izrastka, lako se izvodi pre samog izlaska iz kuće, a i pokrivate samo njega, ne i ostatak kose, čime odmarate i skalp i kosu od agresivnih hemikalija u boji.Stikovi su možda lakši, komotniji za nanošenje na vidljivim razdeljcima i uglavnom deo kose kod uha.

Za one koje ne žele stalnu boju, tu je i stari dobri ehoton, Subrine, u sedam boja, sa keratinom i ekstraktom ulja suncokreta, koji učvršćuje i nijansira boju kose. U tu svrhu mogu se koristiti i colour losioni ( 6 nijansi) ili colour mousse( 10 nijansi). Takodje su zgodni za pokrivanje izrastka. Ispiraju se pranjem.
Daju nam priliku da  odahnemo i mi i naša glava od hemikalija pravog farbanja.

Kamen u bubregu i dugotrajno uzimanje vit. D i kalcijuma

Upotreba suplemenata je u evidentnom porastu.
Da li je to posledica dobrog marketinga, nemanja vremena i pokušaja da se na instant način unapredi zdravlje?
U svakom slučaju, nema pouzdanog dokaza da oni zaista i imaju efekte na naše zdravlje pri dužem korišćenju.

Vit. D pomaže apsorbciju kalcijuma, što je od važnosti za zdravlje kostiju i zuba. Kalcijum je od značaja i za cirkulaciju, nerve, mišiće, time i za zdravlje srca. Pa se preporučuju da se uzimaju zajedno. Pitanje je samo, da li u ovom obliku?

 

Ili u ovom?

 Nove studije prezentovane na 94 godišnjem susretu The Endocrine Society u Hjustonu, ukazuju na povezanost suplemenata vit. D i kalcijuma sa visokim nivoima kalcijuma u krvi i urinu.
Ovim se uvećava rizik od stvaranja kamena u bubregu.
Vodeći istraživač J. Cristhofer Gallagher, M.D. profesor i direktor na Bone metabolism unit na Creighton University Medical Centar u Omaxi, govori o tome da upotreba ovih suplemenata, možda i nije tako bezazlena kako se mislilo.

Trebalo bi da poštovati preporuke od strane Institute of Medicine, a to je 800 jedinica vit. D i 800-1200mg. calcijuma na dan.

Jedna studija je obuhvatila 163 zdrave žene u postmenopauzi izmedju 57 i 85 god. Dobijale su ili placebo ili vit. D u dozama 400, 800, 1600, 2400, 3200, 4000, 4800 jed. na dan. Takodje su podigli i unos kalcijuma sa 691mg/dan na 1200-1400.
Nivoi kalcijuma su mereni u krvi i urinu na svaka tri meseca tokom godinu dana.
Rezultati su ukazali da je u jednom momentu 33% učesnica razvilo visoke nivoe kalcijuma u urinu. Na kraju bilo je 88 slučajeva povišenog nivoa kalcijuma u urinu, a 25 u krvi.
Nije bilo pojave stvaranja kamena u bubregu u tom periodu od godinu dana.
Nije razjašnjeno da li je do ovih povišenih nivoa došlo zbog visokog unosa kalcijuma ili vit. D ili njihovog sadejstva.

Tako da se u poslednje vreme sve češće postavlja pitanje upotrebe ovih suplemenata na duže staze i njihove povezanosti sa stvaranjem kalcijuma u urinu.

Ukoliko koristite ove suplemente, pogotovo u dužem vremenskom periodu, preporuka je da se u tom slučaju kontrolišu nivoi kalcijuma u krvi i urinu.

Sve su glasniji zagovornici pravilne ishrane i tada nije potrebno unošenje suplemenata, osim ako su u pitanju bolesna stanja i tada se to čini uz savet i doze koje odredjuje lekar.

Izvor:
www.medicalnewstoday.com

Rizici preteranog sedenja

Da li ste moderni? Ne nije u pitanju garderoba, obuća, akcesoari, već nešto sasvim drugo...
Usput, da li znate da naše telo, gradjom, nije predvidjeno za sedenje, već stajanje i hodanje. E, u tom grmu, leži zec...

Dan provodite, sedeći u prevoznom sredstvu ili u kancelariji. Razmišljate o onome što je bilo ili će biti. Nemate vremena za sadašnji trenutak. Gotovo da ne primećujete dešavanja oko vas. Ne nalazite vremena za aktivnu šetnju. Ali zato ga imate dovoljno za gledanje raznih omiljenih serija i muzičkih programa. Smejete se, plačete uz TV. Ne smatrate sebe robom TV-a, kompjutera, jer da želite lako biste isključili "magične kutije".  Da li je baš tako?

Moderno doba, moderne bolesti. Rizici preteranog sedenja.


Odgovara dr James A. Levin
članak vezan za healthy-living Mayo Clinic
Doktori klinike Meyo radili su istraživanja, vezana za to kako dugo sedenje utiče na zdravlje, pa tako na povećanje holesterola, debljinu, povišen pritisak, dijabetes. Dugotrajno sedenje povezuje se sa povećanjem rizika od smrti i to i od tumora i kardiovaskularnih bolesti.
Skorašnjim istraživanjem je dokazano da su odrasli koji provode više od četiri sata dnevno, sedeći ispred televizora, izloženi čak do 125% većem riziku od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima od onih koji provode manje od dva sata ispred TV-ea, kao i 50%  uvećanja rizika od smrti od bilo kog uzroka.
Ovaj rizik je nezavistan od ostalih rizika, kao što su pušenje ili ishrana.
Rešenje nije u par sati provedenih u teretani, nedeljno, već u stajanju i kretanju, kad god je to moguće.  Pa tako dok pričate telefonom, stojite, idite pešice kad god je to moguće.
Manje sedite, a više se krećite. Čak i kad samo stojite, sagorevate  više kalorija nego kad sedite.Mišićna aktivnost, uključujući i onu kod stajanja, značajan je okidač u procesu vezanom za sagorevanje masnoće i smanjenje nivoa šećera. Kod sedenja, ovo se ne dešava i zdravstveni rizici se povećavaju.

Dakle, ako nam posao nije vezan za stajanje, biće da smo u problemu.
Ostaje nam da stojimo kad god je to moguće, može i na jednoj nozi. Čak preporuka je i radni sto za kojim ćemo stajati. Eto, teret zdravlja pada na naše već ionako umorne noge.

Posebna priča, vezana je za decu. U periodu detinjstva, treba da steknu naviku da se bave nekim sportom i da provode vreme napolju, u prirodi. Ograničite im sedenje pred ekranom, bilo da je TV ili kompjuter. Igrajte se sa vašom decom. Dvostruka je korist. Kvalitetno utrošeno slobodno vreme na izgradnji medjusobnog odnosa i fizičko zdravlje.

Rešenje, pa baš i nije u tome da stojite i gledate omiljeni program, mada možete da radite neke vežbe, vozite sobni bicikl, skije i koristite sijaset raznoraznih sprava. Prava stvar je šetnja, šetnja i šetnja. Ne ona nogu pred nogu, uz razgledanje izloga, već odredjenog ritma do momenta zadihanosti. Pri tom, posmatrajte prirodu, ljude, kuće, dešavanja oko vas, osluškujte disanje, uključite se u taj trenutak, primetićete da buka u glavi, popušta i osećaćete se bolje. Odlična je i vožnja bicikla.
Bolje fizičko zdravlje prijatelj je našoj psihi.

Ne odustajte od svoje duge. Ona nije u formiranim zidovima u vama i oko vas, već izvan, u prirodi.
"Priroda nas nikad ne vara, mi smo ti koji sebe zavaravamo".
                                                            Jean Jacques Rousseau

Opasna kafa?

"Ei incumbit probatio, qui dicit, non qui negat" - Dokazivati mora onaj koji tvrdi, a ne onaj koji pobija.

Da li je zavisnost od kafe opasna po naše zdravlje?
Ulazak u jutro je uobičajen uz šoljicu kafe. U toku dana, drži nas aktivnim, noću, budnim.
Da li je zaista neophodna?
Koliko sa njom unosimo i toksične supstance, koje su rizik za naše srce, mozak, insomniu.
Verovatno je zrno kafe bilo izloženo pesticidima, koji se dovode u vezu sa nekim tumorima i Parkinsonovom bolešću.
Poznato je da otežava apsorbciju vitamina i minerala.
Nema nutritivnu vrednost, vezuje se i za dijabetes.
Kod trudnica, uvećava rizik od pobačaja i rodjenje beba sa manjom težinom.
Ostali zdravstveni rizici uključuju bolesti srca, gubljenje tečnosti, nesanicu, anksioznost, moždani udar.
Multinacionalne kompanije troše velike sume u cilju reklamiranja kafe. Tvrde da je kafa zdrava, da smanjuje rizik od dijabetesa.
Da li imaju dovoljno dokaza za to?
Verujete li u ovo?

Verovatno je istina negde na sredini, u onome da ne treba preterivati, kao ni u bilo čemu. Mera je teška reč.
Znanje je bogatstvo, ali iz kojih izvora pijemo?

Izvor:
www.mercola.com

Spanać - super hrana

Hormoni štitne žlezde konrolišu svaku ćeliju, mišić i organ našeg tela.
Ako štitna žlezda nije dovoljno aktivna dolazi do hypothyreodisma. Posledice su dobijanje na težini, osećaj umora, teško podnošenje hladnoće, pa do težih koje se vezuju za rast holesterola, aterosklerozu, osteoporozu. Simptomi su: zaboravnost, suva koža, kosa, teškoće u pamćenju, zatvor, jake menstruacije, povećana učestalost pobačaja, povećana osetljivost na lekove, podbulo lice, bolovi u mišićima.
Može biti napadnuta i od sopstvenog imunog sistema tela to je tkzv. Hashimotos thyreoditis. 
Ako je štitna previše aktivna, stvara više hormona nego što je potrebno. To stanje se zove hyperthyreodizam.  Posledica je gubljenje na težini, ubrzani otkucaji srca i osetljivost na toplotu. Simptomi su: ubrzani rad srca, preko 100 otkucaja u minuti, anksioznost, razdražljivost, drhtanje ruku, opadanje kose, nepodnošenje toplote, učestalo pražnjenje creva, glatka koža, promene  u menstrualnom obrascu, veća mogućnost za pobačaj, slabost mišića, ubrzano gubljenje kalcijuma. Nasuprot Hašimotu, postoji Graves bolest,  koja je isto autoimuna, samo što antitela napadajući štitnu, podstiču je da proizvodi višak hormona.

Šta utiče na rad štitne žlezde?

• jod, pa ne treba izbegavati jodiranu so
• vit. B12
• selen, koji pomaže konverziju T4 u T3
• vežbanje u vidu redovne fizičke aktivnosti od pola sata do sata, dovoljna je i šetnja malo bržeg hoda
• hidroterapija (stavljanje hladnog peškira kao obloge na vrat) u cilju sprečavanja pregrejavanja štitne, jer tada pada njena funkcija
• visok nivo hormona stresa - kortizol, izaziva pad T4
• melatonin, kada sunce zadje, raste i izaziva pospanost. Suviše melatonina izaziva pad T4, što je problem zimi, kad je manje sunca 
• goitrogen hrana: soja, brokoli, kupus, kelj...Vidi post http://zdravodonkihote.blogspot.com/2013/06/goitrogen-hrana.html
• kortiizol, hormon stresa, takodje utiče na rad štitne žlezde. Nadjite vremena da se opustite i da radite ono što vam pričinjava zadovoljstvo.
• kokosovo ulje kao prijateljsko spram štitne i odgovarajuća zamena za druga ulja
• po uzimanju leka, najbolje je da pravite pauzu od sat, dva  u odnosu na kafu i napitke sa kofeinom, tipa čajeva i energetskih, koji utiče na apsorbciju leka i time mu smanjuju efekat.
• po uzimanju leka, pravite pauzu od 3 - 4 sata u odnosu na suplemente sa kalcijumom i gvoždjem
• preterana težina i problem sa usporenim metabolizmom i zatvorom su česti, pa je od važnosti uzimanje hrane bogate vlaknima: integralne žitarice, mahunarke, voće, povrće
• manji obroci na 3 - 4 sata, radi održavanja nivoa šećera u krvi, što utiče na gubljenje težine
• važan pomoćnik metabolizmu je voda. Uzimanje dovoljne količine vode utiče i na smanjivanje apetita, kao i na ubrzavanje metabolizma. Uzimanje 10 - 12 čaša vode dnevno će se povoljno odraziti na metabolizam
• uključivanje morskih plodova, ribe i algi u ishranu ili u krajnjoj liniji uzimanje suplementa omega - 3. To će se pozitivno odraziti na čitav organizam u prevenciji neurodegenerativnih bolesti, bolesti srca kao i artritisa.
• doručak je obavezan obrok. Izbegavati sladak doručak. 

Izvor:

Dr. Todd Ferguson, N. D.

Dinamic Healing Center, Moorhead, MN

Atlas - prvi vratni pršljen

Atlas je u grčkoj mitologiji, bio jedan od Titana, koji su se borili protiv Zevsa, pa je bio kažnjen tako što je morao da na ledjima nosi  nebeski svod.

 Prvi vratni pršljen igra glavnu ulogu za kompletno stanje kičme. Povezuje glavu i vratnu kičmu. On omogućava okretanje glave. Kod 90% ljudi je rotiran, tj nije u ležištu i time stvara simptome : vrtoglavica, glavobolje, mučnina, problemi sa vidom, bolovi u vratu i ramenom pojasu, trnjenje ruku. Ovo je posledica loše cirkulacije do koje dolazi zbog pritiska Atlasa na kičmenu moždinu i vratne arterije, te je otežan protok krvi do mozga.
Takodje prema prvom pršljenju, oblikuje se i ostatak kičme. Tako se i ona krivi, nastaje skolioza, bolovi u ledjima, pogrbljenost, bolovi u kukovima, kolenima...

Tretman kod kiropraktičara, vraća Atlas u pravilan položaj i time se omogućava cirkulacija i popravlja stanje celokupne kičme.
Ime kiropraktika potiče od grčkih reči "lečeno rukom".

Kiropraktika je alternativna medicinska metoda kojom se uspešno ručno nameštaju kičmeni stub i zglobovi radi oslobadjanja od bola.
Kiropraktičari nisu samouki narodni lekari, već medicinski radnici sa istaknutim znanjem iz oblasti ljudske anatomije i fiziologije.
Elem, svako eksperimentisanje tipa odlaska kod seoskog "doktora", "kostolomca", ili, kako god, je rizično po stanje čitavog koštano-mišičnog sistema. Ako ispadne samo jedan delić iz svog koloseka, ode "mast u propast".
Teško je ispraviti nešto što se dodatno "pokvari".
Zato, pravac kod licenciranih lekara. Što pre, agonija kraće traje, da ne bi došlo do nepotrebnog pitanja: zašto sam trpeo, a nisam odmah otišao kod lekara?

GM pirinač - ljudski proteini - lek za dijareju

Pirinač se gaji pre svega za potrebe farmaceutske industrije, ali se očekuje i da mogu biti dodavani ljudski proteini iz njega u zdravu hranu, na pr. jogurt i musli štanglice.

"Ventria Bioscience", američka kompanija, proizvodi od 2007. god. genetski modifikovan pirinač, u koji je ubačen ljudski gen iz jetre, a u cilju proizvodnje proteina humanog imunog sistema.  U Kanzasu, na otvorenom, što takodje zabrinjava. Razvijene su tri varijante pirinča, jer su u pitanju tri proteina. Ovako dobijen albumin se već prodaje pod komercijalnim imenom Cellastim, pomaže stem ćelijama da brže rastu. Drugi je lactoferrin, ključna komponenta majčinog mleka, kao i lysozyme, još je u fazi kliničkih ispitivanja, sa željom da se do 2017. izbaci na tržište.

                                                      embrion pirinča

U studiji, sprovedenoj  u Peruu, na deci sa dijarejom, potvrdjeno je da su se deca dan ipo brže oporavila sa dodatkom proteina u tečnosti za rehidrataciju.

Scott E. Deeter, predsednik i izvršni direktor Sakramento - Ventria Bioscience, ističe da je proizvodnja u biljkama jeftinija od drugih metoda, te će to biti dostupno i zemljama u razvoju, gde godišnje umre 2 miliona dece od dijareje.
Cilj je kako rehidratacija, tako i brže izlečenje.

Sa druge strane, postoji realna opasnost zbog uzgoja na otvorenom da biomedicinska supstanca iz high-tech biljaka "pobegne" i nadje se i u drugim biljkama, te u hrani, a da to potrošači ne znaju. Realna opasnost je kontaminacija i divlje širenje.

"Iako proteini nisu sami po sebi opasni, to će značiti slabu kontrolu nad dozama kojima ljudi mogu biti izloženi, a neki su možda alergični na iste", "Ovo nije proizvod koji svi žele da konzumiraju."izjavila je  Jane Rissler sa Union of Conserned Scienstists još 2007. god. u intervjuu Vashington postu. "Nepromišljeno je proizvoditi lekove u biljkama na otvorenom."

Koliko je ovakva proizvodnja atraktivna konkurenciji, pokazuje i pokušaj kradje pirinčanog semena od strane dvojice Kineskih naučnika, koji su uhvaćeni u decembru 2013.

                                                   Raznovrsnost pirinča

Opravdana je bojazan da će se ovakav pirinač ili neka "obogaćena" humanim proteinima,  namirnica naći i na našem tanjiru.

Nas potrošače, kao i obično, niko ne uzima u obzir. Ostaje nam da prilikom kupovine vodimo računa o poreklu namirnica, ukoliko smo u mogućnosti bez lupe da pročitamo sve sitnija slova vezana za poreklo i sastav, kao i da kad god je moguće kupujemo hranu iz naše okoline, kao i označenu kao organsku.

Izvori:
www.washingtonpost.com
usatoday30.usatoday.com
www.naturalnews.com
kmuw.org/post 
wichita public radio

Koma - komunikacija - omega 3

http://lorinanaci.org/wp-content/uploads/2012/06/Peterson-Naci-et-al.-2013.pdf


 Telo je školjka, a mozak kolo vodi.
Zarobljenici sopstvenog tela, u nemogućnosti da iskažu bilo šta u fizičkom svetu, surova je stvarnost onih koji su upali u komu. Ona je stanje bez budnosti i svesti. Vodi ka trajnom "vegetativnom stanju". Ali ipak se nazire zračak svetlosti i za ovakve pacijente.
Istraživači sa Kanadskog Western Ontario University, dokazali su da pacijenti u tkzv. "vegetativnom stanju", kada fizički ne mogu da komuniciraju, u stvari imaju odgovarajuću moždanu aktivnost. 
Ovim se potvrdjuje stanovište da ovakvi pacijenti imaju svest, pa sa njima, svakako, vredi pričati, jer oni mogu da imaju bogat mentalni život, nasuprot nepokretnosti u fizičkom svetu.

Naučnici su komunicirali sa pacijentom koji je 12 god. u stanju vegetacije. Postavili su ga u MR skener i postavljali mu pitanja na koja je "odgovarao" sa da i ne, tj. skener je čitao misli prateći moždanu aktivnost dok je pacijent mislio na da ili ne. Potvrdio im je da zna gde se nalazi, kako se zove, kao i da je svestan okruženja.
Moždana aktivnost potvrdjena je putem fotografija magnetne rezonance. 
Lorina Naci, vodeći istraživač studije je istakla da je prvi put pokazano da pacijent sa kliničkom dijagnozom "vegetativnog stanja", može da upotrebi svoju pažnju i pokaže svesnost i komunicira sa spoljnim svetom.
Ovim se pomeraju granice moderne neurologije. 
Ovo je  nada i za pacijente koji su svesni i budni, ali u nemogućnosti da prikažu bihejvioralni odgovor, jer je ovo istraživanje osnova nove forme komunikacije.

Trebalo bi  da se prema našem mozgu, ponašamo kao prema mezimcu. On traži našu pažnju, koja se pre svega ogleda u ishrani, ali i celokupnom ponašanju, počev od fizičke aktivnosti, meditacije, učenja, razmeni ideja, dakle njegov najbolji drug je naš aktivan život. Više o tome na http://zdravodonkihote.blogspot.com/2013/03/mozak-nas-mali-korak-veliki-iskorak-za.html

Potvrda o značaju omega 3 i 6 masnim kiselinama, videla se i u slučaju koji je odjeknuo u medijima. 
Palm Desert, California.
U pitanju je  mladić od 16 god. sa traumatskim povredama mozga, koga je udario vozač auta i pobegao sa mesta udesa. Ostao je u stanju kome. Roditeljima je rečeno da samo mogu da čekaju. U ovakvim situacijama, svaka ponudjena slamka  spasa je dobrodošla. Rečeno im je da probaju sa omega 3, ne i od strane lekara u bolnici. Saznali su za neke slične uspešne slučajeve. 

Dr. Michael Lewis sa Brain Health Education and Research Institute, povodom ovoga je rekao: "Ako imate oštećen zid od cigala, zar ne biste upotrebili cigle za njegovu popravku". "Dopunskim korišćenjem omega 3 u značajnim količinama, obezbedjujete temelj mozgu za popravku."

Devet nedelja posle nesreće, mladić je prebačen na odeljenje za rehabilitaciju, gde su roditelji saopštili da je on već na terapiji ribljim uljem. U stvari oni su krišom dodavali u tubu za hranjenje po nekoliko grama ribljeg ulja, ništa ni nalik većim dozama. Desilo se čudo, kako kažu medicinski radnici, jer je 48 sati po dobijanju značajno visoke doze omega masnih kiselina, mladić započeo komunikaciju. Čudo, jer je roditeljima rečeno da su povrede mozga takve da nikad više neće biti kao pre. 
Danas, 16 meseci posle nesreće, iz dana u dan potvrdjuje se da lekari bolnice u kojoj je bio, nisu bili u pravu.
Studije o uticaju omega masnih kiselina kod traumatskih povreda mozga su vrlo aktuelne, ukazuju da ima pored slučajeva u kojima su rezultati pozitivni i onih u kojima nažalost, nisu. Istraživanja se nastavljaju.

                                                          DHA tj. omega 3 molekul 

Neophodan za normalno funkcionisanje mozga, kako odraslih, tako i odojčadi. U majčinom mleku ga ima od 0,007 - 1,0%, što zavisi od  tkzv. masne ribe (tuna, losos, haringa, skuša, som, sardela)u ishrani. U US se od 2001 u hranu za bebe stavlja DHA.
Istraživanja ukazuju na uticaj DHA na nervni sistem, smanjivanje rizika na kardiovaskularne bolesti, kao i sprečavanje i smanjivanje upala zglobova kod reumatidnog artritisa. Najnovija istraživanja ukazuju na uticaj nivoa masnih  kiselina na smanjivanje moždanih udara kod starijih.
Preporuka je riba dva puta nedeljno.

Izvori omega 3:

• riba ili riblje ulje
• orasi, pistaći, lešnici
• pasulj, grašak, soja
• origano
• spanać, kelj, drugo zeleno lisnato povrće
• alge
• hladno cedjeno maslinovo ulje