Heracleum mantegazzianum Somm.et.lev.

www.neobita.lu
www.researchgate.net
books.google.rs/habitats/
www.botanicgardens.ie
www.cabi.org
www.nyis.info

Drušvenim mrežama širi se senzacionalistički članak o biljci, otrovnom džinovskom "peršunu". Da li je cilj izazivanja panike, priča radi priče ili ...Svakako nećemo baš krenuti u potragu za ovom biljkom. Nije hodajuća pošast, već je čovek, kako to obično biva, umešao svoje prste. Nije ni vanzemaljac. Ima svoje zemaljsko poreklo.

                                                     slika sa nyis.info

Evo o čemu je reč.
U pitanju je biljka, jedna od mnogih koja ulazi u kategoriju invazivnih, a predstavlja i rizik za zdravlje ljudi i životinja.
Džinovska biljka, lako prepoznatljiva, jer kao zrela dostiže i 4 m., strani osvajač u centralnoj Evropi i severnoj Americi, belog cveta.
Poreklo joj je na Kavkazu, pripada porodici peršuna.U Evropi se pojavljuje u 19 veku, pre svega u botaničkim baštama. Gaji se kao ukrasna biljka, a zatim postaje invazivna. Prašak od osušenog semena se koristi kao začin u Iranskoj kuhinji.
Razmnožava se semenom, koje biljka proizvodi u velikom broju od 5000 do 100 000 iz cvetova, posle 2-5 god. kada biljka umire.Tako da je zastupljena u  Nemačkoj , Češkoj, Škotskoj, Irskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, tj. u 16 Evropskih zemalja. Sve ove zemlje imaju programe kontrole, suzbijanja širenja i uništavanja ove biljke.
U Luksemburgu je 1935. bila predstavljena od strane botaničara Kleina, posebno je bila atraktivna prirodnjacima i pčelarima.
Posebno se raširila od 2000.-2010. Od 2008. national water administration, kontroliše širenje ove biljke vadjenjem korena, pre svega duž obala reka.
Istraživanja ukazuju da je osetljiva na herbicide na bazi glyphosata, te se on koristi za njeno suzbijanje.

2002. U Evropskoj Uniji finansiran je zajednički program sa ciljem uspostavljanja strategije po pitanju kontrole ove biljke.

Raste na pašnjacima, duž puteva, obala reka, oboda šuma.
Utiče na biodiverzitet, mada su ograničeni dokazi o njenom delovanju na klijavost autohtonih vrsta.

Sama biljka nije opasna, ali  proizvodi sok (iz semena, napuklog lišća, korena)koji u dodiru sa ljudskom kožom izaziva tkzv. phytophotodermatitis, koji ide od crvenila i vodenih  plikova do hemijskih opekotina, i može trajno da utiče na sposobnost kože da filtrira ultraljubičasto zračenje sunčevog spektra, tj. da ostane osetljiva sunčeve zrake i godinama posle. Ove promene na koži se dešavaju u roku od 1-3 dana, kod izlaganja kože suncu. Posledica je  hiperpigmentacija i  fleke. Najgori rizik tiče se očiju, jer izloženost soku od minut izaziva privremeno gubljenje vida i opasnost za nastanak slepila.

Tako da jedinjenja u semenskim eteričnim uljima mogu biti rizik za oči, kožu i respiratorni sistem. Velike doze su otrovne i mogu izazvati rak i deformacije fetusa.
Ako dodje do kontakta, kožu treba oprati hladnom vodom i sapunom i ne izlagati se suncu, najmanje 48 sati.
Najbolja je ipak preventiva, u ovom slučaju, zaobilaženje ovog "peršuna" u širokom luku.

Kosa - pokrivanje izrastka

Pitanje koje, nas, koje smo ušle u kolo farbanja, opseda. Izrastak, izdajnik, pojavljuje se već na otprilike, dve nedelje od nanošenja boje. Baca nas u očaj. One koje se farbaju u plave nijanse imaju manje muka po ovom pitanju, u smislu da se ne vidi toliko, ukoliko su sede ili im je prirodna boja za dve do tri nijanse u odnosu na farbanu. Drastični prelazi, traže i takve mere. A to je iznova farbanje izrastka, što baš i nije najzdravije rešenje, uzevši u obzir sastav boja za kosu. Čestim farbanjem, nadražujemo teme i stvaramo pogodno tle za alergije. Prirodne boje za kosu i nisu baš sasvim prirodne, ali su ipak, u neku ruku bolje rešenje.

Rešenje koje ja primenjujem, je umešavanje u boju za kosu, maslinovog ulja, a ponekad i Brahmi amla ulja, koje inače koristim kao pakovanje za kosu i moje iritacije vlasišta su prestale.

Jedina prirodna boja je kana, crvena. Kada se meša sa indigo bojom u prahu dobijaju se nijanse smedje. Konačno se indigo pojavio i na našem tržištu.

Postupak farbanja izrastka je vrlo jednostavan. Kupićete istu boju kojom ste se prethodno farbali. Dovoljno vam je pola tube boje i pola bočice hidrogena. Dobro izmešajte, rukavice na ruke i na posao. Kosu nećete prati pre farbanja. Profesionalci savetuju da se  kosa farba prvo nazad, jer je tu slabija cirkulacija i boja se sporije prima. Ovo pravilo moram priznati ne primenjujem. Krećem od sredine glave, praveći razdeljke i premazujući bojom, odvajajući pramen po pramen, idući ka uhu, i bočno, zatim farbam teme, spuštajući se po horizontali pramen po pramen i na kraju, napravim i neka tri razdeljka, nazad po vertikali od temena do vrata i predjem četkicom. Onda prstima izmasiram kompletno premazano vlasište glave (time pokrivam i možda moguće propuštene delove. Ponekad zahvatim i neki kompletan pramen kose i predjem bojom. Ostavim 20 do 30min. Ne duže, jer će vam se razlikovati boja u odnosu na krajeve, osim ukoliko vam to i nije cilj.Tako sam ja uradila i dobila trenutni trend u bojenju, tj. neku vrsta ombrea.

Tehnika farbanja je  super prikazana na ovom youtube video klipu(primenićete, samo prvi deo farbanja, pre uzimanja pramenova kose za kompletno farbanje)

Sa druge strane, proizvodjači su se dosetili, pa izbacili na tržište, za nas farbane zavisnike, proizvode koji se  mogu stavljati na kosu izmedju dva farbanja, a u cilju pokrivanja izrastka. To su maskare za kosu, američkog proizvodjača, u više nijansi, kao i stikovi.Sam postupak je brži od farbanja izrastka, lako se izvodi pre samog izlaska iz kuće, a i pokrivate samo njega, ne i ostatak kose, čime odmarate i skalp i kosu od agresivnih hemikalija u boji.Stikovi su možda lakši, komotniji za nanošenje na vidljivim razdeljcima i uglavnom deo kose kod uha.

Za one koje ne žele stalnu boju, tu je i stari dobri ehoton, Subrine, u sedam boja, sa keratinom i ekstraktom ulja suncokreta, koji učvršćuje i nijansira boju kose. U tu svrhu mogu se koristiti i colour losioni ( 6 nijansi) ili colour mousse( 10 nijansi). Takodje su zgodni za pokrivanje izrastka. Ispiraju se pranjem.
Daju nam priliku da  odahnemo i mi i naša glava od hemikalija pravog farbanja.

Kamen u bubregu i dugotrajno uzimanje vit. D i kalcijuma

Upotreba suplemenata je u evidentnom porastu.
Da li je to posledica dobrog marketinga, nemanja vremena i pokušaja da se na instant način unapredi zdravlje?
U svakom slučaju, nema pouzdanog dokaza da oni zaista i imaju efekte na naše zdravlje pri dužem korišćenju.

Vit. D pomaže apsorbciju kalcijuma, što je od važnosti za zdravlje kostiju i zuba. Kalcijum je od značaja i za cirkulaciju, nerve, mišiće, time i za zdravlje srca. Pa se preporučuju da se uzimaju zajedno. Pitanje je samo, da li u ovom obliku?

 

Ili u ovom?

 Nove studije prezentovane na 94 godišnjem susretu The Endocrine Society u Hjustonu, ukazuju na povezanost suplemenata vit. D i kalcijuma sa visokim nivoima kalcijuma u krvi i urinu.
Ovim se uvećava rizik od stvaranja kamena u bubregu.
Vodeći istraživač J. Cristhofer Gallagher, M.D. profesor i direktor na Bone metabolism unit na Creighton University Medical Centar u Omaxi, govori o tome da upotreba ovih suplemenata, možda i nije tako bezazlena kako se mislilo.

Trebalo bi da poštovati preporuke od strane Institute of Medicine, a to je 800 jedinica vit. D i 800-1200mg. calcijuma na dan.

Jedna studija je obuhvatila 163 zdrave žene u postmenopauzi izmedju 57 i 85 god. Dobijale su ili placebo ili vit. D u dozama 400, 800, 1600, 2400, 3200, 4000, 4800 jed. na dan. Takodje su podigli i unos kalcijuma sa 691mg/dan na 1200-1400.
Nivoi kalcijuma su mereni u krvi i urinu na svaka tri meseca tokom godinu dana.
Rezultati su ukazali da je u jednom momentu 33% učesnica razvilo visoke nivoe kalcijuma u urinu. Na kraju bilo je 88 slučajeva povišenog nivoa kalcijuma u urinu, a 25 u krvi.
Nije bilo pojave stvaranja kamena u bubregu u tom periodu od godinu dana.
Nije razjašnjeno da li je do ovih povišenih nivoa došlo zbog visokog unosa kalcijuma ili vit. D ili njihovog sadejstva.

Tako da se u poslednje vreme sve češće postavlja pitanje upotrebe ovih suplemenata na duže staze i njihove povezanosti sa stvaranjem kalcijuma u urinu.

Ukoliko koristite ove suplemente, pogotovo u dužem vremenskom periodu, preporuka je da se u tom slučaju kontrolišu nivoi kalcijuma u krvi i urinu.

Sve su glasniji zagovornici pravilne ishrane i tada nije potrebno unošenje suplemenata, osim ako su u pitanju bolesna stanja i tada se to čini uz savet i doze koje odredjuje lekar.

Izvor:
www.medicalnewstoday.com